Neurologija

NEUROLOGIJA

Šta je neurologija?

Neurologija je grana medicine koja se bavi poremećajima i bolestima nervnog sistema. U mozgu postoji oko sto milijardi neurona, sposobnih da generišu sopstvene impulse i da primaju i prenose impulse iz susednih ćelija.

Neurologija uključuje proučavanje:

- Centralnog nervnog sistema, perifernog nervnog sistema i autonomnog nervnog sistema.

- Strukturnih i funkcionalnih poremećaja nervnog sistema u rasponu od urođenih mana do degenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova bolest i Alchajmerova bolest.

Neki primeri bolesti i poremećaja koje neurolozi mogu da leče i dijagnostikuju uključuju moždani udar, Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, multiplu sklerozu, amiotropnu lateralnu sklerozu, migrenu, epilepsiju, poremećaje spavanja, bol, tremor, povrede mozga i kičmene moždine, bolest perifernih nerava i tumore mozga, kao i demenciju.

U našim Nana Medik ordinacijama moguće je zakazati pregled neurologa i dijagnostikovati ova oboljenja. Kod sumnje na demenciju,probleme sa pamćenjem i dezorjentacijom moguće je zakazati specijalistički pregled neurologa,sa neuropsihološkim testiranjem u cilju ranog otkrivanja i lečenja ovih stanja.

 

Ko je neurolog?

Neurolog je lekar koji dijagnostikuje, leči i upravlja poremećajima mozga i nervnog sistema (mozak, kičmena moždina i nervi). Neurolog poznaje anatomiju, funkciju i stanja koja utiču na nerve i nervni sistem pacijenta.

Neki uobičajeni neurološki testovi koji se koriste za evaluaciju neurološkog stanja pacijenta uključuju:

- Kompjutersku tomografiju (CT)

- Magnetnu rezonancu (MR)

- Elektroencefalografiju (EEG)

- Studije nervne provodljivosti i elektromiografija (NCS/EMG)

 -Lumbalnu punkciju (LP) za analizu cerebralne kičmene tečnosti

 

Kada treba posumnjati na demenciju i zatražiti pregled neurologa?

Demencija predstavlja pad intelektualnih sposobnosti koji se najčešće sreće kod pacijenata u trećem dobu i može imati drastične implikacije na kvalitet i dužinu života. Najčešći oblici demencije sa kojima se srećemo su Alchajmerova demencija, za koju još uvek ne znamo šta je tačno uzrok, i vaskularna demencija koja se javlja kao posledica oboljenja malih krvnih sudova u mozgu. Na demenciju treba posumnjati kada kod osobe koja nam je bliska primetimo oslabljeno pamćenje za događaje koji su se nedavno desili, dezorjentisanost u vremenu ili prostoru ili promene u ponašanju i svakodnevnim aktivnostima, sa pojavom novih oblika u ponašanju koji za osobu, onakvom kakvom je znamo, nisu uobičajeni. Ovu grupu bolesti neophodno je što pre otkriti kako bi se uz primenu savremene terapje progresivni tok bolesti zaustavio ili usporio.

Za postavljanje dijagnoze demencije neophodan je:

- Pregled neurologa sa detaljnim uzimanjem podataka od pacijenta i porodice

- Neuropsihološko testitanje zasnovano na upitniku kojim se procenjuje pad intelektualnih sposobnosti

- Neuroradiološki pregled mozga, na skeneru ili magnetnoj rezonanci

- Laboratorisjke analize krvi kojima se procenjuje eventulni nedostatak vitamina,hormona ili drugih faktora koji na bolest mogu uticati